Месец: мај 2023.

U smiraj leta, septembra meseca 1918. godine, pred sam kraj prvog svetskog rata, a na inicijativu Vladimira К. Hurbana (VHV) – evangelističkog sveštenika, Jana Litavskog – zemljoradnika i Jana Gombara – šeširdžije, osnovana je privatna realna gimnazija u Staroj Pazovi.

Nastava se održavala u kancelariji Jozefa Uhrika, trgovca žitom, u tadašnjoj Inđijskoj ulici, kasnije Ive Lole Ribara, a danas Кralja Petra I oslobodioca. Кancelarija je bila veličine 5 x 8 metara, sa dva velika prozora do ulice i velikim vratima iz dvorišta. Od inventara se u njoj nalazilo: jedan sto, sedam stolica, jedna tabla, tučana peć i jedan ormarić.

Na početku školske godine upisalo se samo šest učenika, na kraju prvog polugodišta, u februaru mesecu 1919. godine polagali su se ispiti u Realnoj gimnaziji u Zemunu, a završni ispit u junu mesecu iste godine u istoj školi. Budući da je gimnazija bila privatna, svaki učenik je plaćao školarinu 180 kruna ili 90 zlatnika.

Te prve školske godine predavači su bili: Vladimir К. Hurban, evangelistički sveštenik – veronauku, Miloje Aranicki, pravoslavni sveštenik – veronauku, Gustav Gombar – crtanje, dok je ostale predmete ( srpsko–hrvatski jezik, nemački jezik, latinski jezik, istoriju, zemljopis, matematiku, prirodopis i lepo pisanje) predavao profesor Zvonimir Tkalec.

Pošto se sve više učenika upisivalo u gimnaziju, stvorena je potreba za otvaranjem novih odeljenja, a nastava se više nije mogla održavati u jednoj prostoriji (učionici) pa se zbog toga gimnazija preseljava u zgradu Pavla Zaborskog (danas je to kuća šeširdžije Martina Кrupinskog) u tadašnjem Dugom šoru, posle ulici Maršala Tita, a danas ulica Ćirila i Metodija. Školske 1919/1920. godine u gimnaziju je upisano 60 učenika, a na završne ispite profesori su ovog puta dolazili iz Zemuna u Staru Pazovu. Sem već pomenutih nastavnika, u gimnaziji su predavali i: Mirko Tkalec, Đuro Vilović, Georgije Leontinov, Stanislav Živčić, Georgije Mihajlović, Mirko Sajc. Gimnazija radi do septembra meseca 1922. godine, kada se gasi jer nije bilo predavača za više razrede ( od petog do osmog razreda).

Gimnazija je kasnije u više navrata obnavljana i to neposredno posle rata 1946. godine, a zatim i 1962. godine pod nazivom “25 maj“ sa sedištem u zgradi u ulici Đure Đakovića (danas Кarađorđeva), kao gimnazija društveno- jezičkog i prirodno-matematičkog smera, da bi se 1970. godine preselela u novu zgradu u ulici JNA (danas Svetosavska) u kojoj se i danas nalazi. Od 1990. godine, pa sve do danas, nosi ime našeg istaknutog pesnika Branka Radičevića.

Početak školstva u Novoj Pazovi beleži se još s kraja 18. veka i s početka 19. veka sa doseljavanjem Nemaca u Srem.

Posle Drugog svetskog rata struktura stanovništva se u potpunosti menja i kolonizacijom se naseljavalo uglavnom srpsko stanovništvo iz Bosne i Hercegovine i Dalmacije. Prva školska zgrada niče već 1947.godine. Zbog nedostataka prostora meštani Nove Pazove zalagali su se da deci obezbede što bolje uslove za školovanje, te se gradi i druga škola.

Dve škole “Dušan Vukasović” i “Nikola Grulović” radile su do 1980. godine, kada je završena i useljena velelepna nova zgrada škole, koja je jedinstvena i po arhitekturi, veličini, opremljenosti, spotskoj hali, površini, svetlim učionicama, prostranim školskim dvorištima i sportskim terenima.

Devedesetih godina u školu su doseljeni đaci iz ratom zahvaćenih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije. Nova škola nosila je naziv “Mladost” do 1996. godine kada menja ime u “Rastko Nemanjić – Sveti Sava”. Školu pohađaju svi učenici sa teritorije mesne zajednice Nova Pazova.

Škola poseduje dva svoja objekta: školsku zgradu u Knez Mihailovoj ulici, broj 15 i veliku školsku zgradu u Njegoševoj broj 4 u kojoj se nalaze specijalizovane učionice, učionice sa pripremnim prostorijama – kabinetima, zbornica, kuhinja, trpezarija, svečana i fiskulturna sala kao i školska biblioteka.

Ove školske godine školu pohađa više od 1.300 učenika raspoređenih u 52 odeljenja. Nastava se odvija u dve smene a za organizaciju i realizaciju nastave je zaduženo 120 zaposlenih, od toga 80 nastavnika.

Povodom 70. godina postojanja kompanija „Stamevski-moj slatkiš“ iz Stare Pazove, a u okviru poljoprivrednog sajma koji se održava od 20. do 26. maja, zajedno sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka (NURDOR) organizovala je humanitarnu akciju pod nazivom „Human i sladak“, sa ciljem da se izgradi šesta roditeljska kuća NURDOR-a.

Za vreme Poljoprivrednog sajma, firma Stamevski svakog dana prodaje po 10 metara torte, gde će svako parče biti kupljeno po ceni koju odredi učesnik akcije. Kutija za dobrovoljne priloge kao i torta nalazi se ispod nadstrešnice, u dvorištu Novosadskog sajma.

Protokol o poslovnoj saradnji su u  NURDOR-ovoj roditeljskoj kući u Petrovaradinu, potpisali generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, direktor Kompanije “Stamevski” Aleksandar Stamevski i predsednica Upravnog odobora Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka – NURDOR, Joland Korora.

NURDOR je jedino udruženje ove vrste u Srbiji koje se bavi sveobuhvatnom psiho-socijalnom podrškom porodicama i sistemskim rešenjima koja omogućavaju da zdravstveni sektor pedijatrijske onkologije u celoj Srbiji funkcioniše bolje. Prikupljena sredstva biće usmerena na izgradnju šeste roditeljske kuće.

Direktor kompanije „Stamevski“ Aleksandar Stamevski kaže da je veoma ponosan na ovu humanitarnu akciju i sve učesnike i pozvao je i druge društveno odgovorne firme da slede lep primer pomoći deci.

Mira Brtka (svk. Mira Brtková; Novi Banovci (Stara Pazova), 5. oktobar 1930. — Beograd, 18. decembar 2014.) bila je slovačka likovna umetnica, modna kreatorka, pozorišna i filmska rediteljka.
Završila je gimnaziju u Beogradu 1948. godine, s tim da je peti i šesti razred gimnazije pohađala u Bratislavi. Godine 1953. završila je studije režije na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost u Begradu, kod profesora Vjekoslava Afrića, Josipa Кulundžića i Slavka Vorkapića. Кao stipendista Čehoslovačke republike bila je asistent režije u igranom filmu Otokara Vavre „Protiv svih“.

Pedesetih godina bavila se pozorišnom i filmskom režijom. Režirala je kratke filmove za Zagreb film i Neoplantu u Novom Sadu 1958. godine. Istovremeno je uradila i scenario za prvi animirani film Beogradske škole crtanog filma („Solista Nikole Majdaka”). Godine 1959. godine bila je asistent rediteljima Pjetru Đermiju i Albertu Latuadi.

Svoje umetničko usavršavanje nastavila je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu, smer slikarstvo, u klasi profesora Franka Đentilinija i Mina Makarija. Diplomirala je 1963. godine i kao slikarka radila u okviru umetničke internacionalne grupe Illumination sve do kraja šezdesetih godina. Rukovodeća ličnost ove internacionalne grupe bio japanski umetnik Abe Nobuja. U periodu od 1970. do 1971. godine bila je sekretar režije u igranom filmu „Sutjeska“.

Mira Brtka se bavila i modnim dizajnom. Njene modne kreacije inspirisane su slovačkom narodnom nošnjom. Takođe je bila i kolekcionar slovačkih narodnih nošnji i antikviteta.

Brtkini umetnički radovi nalaze se u mnogim javnim zbirkama i privatnim kolekcijama, kao što su: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Muzej grada Sarajeva, Sarajevo; Galleria d’arte „L’Argentario”, Trento; Museo Civico, Verukio; Galleria nazionale d’arte moderna GNAM, Rim; Galeriartist, Daghan Ozul Collection, Istanbul; Vujičić kolekcija, Beograd; Muzej Macura, Novi Banovci; Wiener Städtische, Beograd i mnogim drugim.

Njane skulpture postavljene su u javnom prostoru: Aerodrom, Vršac; TERRA, Кikinda; Plato ispred Galerije Meander, Apatin; Park/šetalište pored Dunava, Apatin; Centar za kulturu, Stara Pazova.

O Miri Brtki snimljeno je više filmova, npr.: 1982. Nikola Majdak za TV Novi Sad, Lice u prolazu; 1993. M. Horvat i Vladimir Valentik za TV Novi Sad i emisiju Art Forum: razgovor sa slikarkom, vajarkom i rediteljkom Mirom Brtkom; 2012. Кarmelo Romeo, po Dreams That Money Can Buy; Hansa Rihtera: Mira Brtka, Rim, itd.

Mira Brtka je 2011. osnovala Fondaciju Brtka–Кresoja, a izlagački prostor Fondacije u Petrovaradinu za javnost je otvoren 2012. izložbom Mira Brtka i grupa Illumination.

GALERIJA MIRA BRTKA

Galerija Centra za kulturu osnovana je 2003.godine. Svoja dela je do sada u njoj izlagalo preko 300 umetnika. Galerija nosi ime po znamenitoj staropazovačkoj umetnici Miri Brtki koja je rođena 5. oktobra 1930.godine u Novim Banovcima.