Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni.
To se, kažu, i dan danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika…
Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine. Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.
Najčešće se spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom srpskom kralju, Svetom Stefanu Dečanskom.
Po običajnom kalendaru, danas ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca. Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.
