Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetog proroka Jeremija koji je živeo šest vekova pre Hrista. Na dan ovog velikog hrišćanskog svetitelja u mnogim krajevima naše zemlje održali su se običaji i narodna verovanja, koji se i dan danas praktikuju.
Sveti prorok Jeremija obeležava se 14. maja. I dok danas malo ljudi zna da se taj dan obeležava kao praznik, nekada je to bio vrlo važan datum kada su se sprovodili razni običaji.
Prema predanju već u petnaestoj godini prorok Jeremija je počeo da proriče, zbog čega je bio u velikoj nemilosti kod vlasti. Iako je bio proganjan i zatvaran i u velikoj nemilosti kod velikaša, narod ga je voleo i poštovao.
Za zaštitinika Svetog proroka Jeremije uzima se zmija otrovnica, pa je glavni običaj na današnji dan upravo vezan za rasterivanje ovih gmizavaca. Čim svane, neko od ukućana uzima tiganj ili šerpu i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Dokle se čuje lupanje i pesma, kaže običaj, dotle zmije neće smeti da se približe. Na dan Svetog proroka Jeremije igla i konac ne uzimaju se u ruke.
Takođe, nikako se ne otvaraju britve, jer se veruje da će onoga ko otvori britvu, tokom cele godine proganjati zmije. U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije. Jedno od verovanja je i da je Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
