Dogodilo se na današnji dan – 25. septembar

1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelaca kao i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Dela: romani „Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Komarci“, „Medved“, „Konjički gambit“, „Uljez u prašinu“, „Divlje palme“, „Vojnikova plata“, „Starac“, „Gospodska kuća“, „Rekvijem za iskušenicu“, „Lupeži“, „Utočište“, pripovetke „Svetilište“, „Nepobeđeni“.

1897 – Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani „Gluho doba“ (s Dušanom Matićem), „Koren vida“, „Raspust“, „Mrtve javke“, „Zasluge“, „Poziv na maštanje“, „Omame“, „I tako dalje omame“, „Omame – kraj“, poeme „Humor zaspalo“, „Nemenikuće – Ćirilo i Metodije“, „Mastodonti“, zbirke pesama „Krov nad prozorom“, „Ako se još jednom setim“, „Pesme“, „Alge“, „Momak i po hoću da budem“.

1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“. U najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu piše „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“. Ostala dela: opere „Nos“, „Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)“, oratorijum „Šume pevaju“, simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1932 – Španskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah posle pada republike.

1942 – U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.

1942 – Rođen je Tanasije Uzunović, glumac. Rodom iz Niša, glumu je studirao na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1967. da bi od 2002. bio u stalnom angažmanu u Narodnom pozorištu u Beogradu. Upamćen je po ulogama Hamleta, Kasija u „Otelu“, Razumihina u „Zločinu i kazni“, Verhovenskog u „Zlim dusima“ Dostojevskog, Zarije Vučića u „Velikoj drami“ Siniše Kovačevića, u teatru, kao i po filmskim ulogama „Leptirica“, „Trener“, „Lager Niš“, „Atoski vrtovi“, „Kosovski boj“, „Sabirni centar“, „Gorki plodovi“, „Moj rođak sa sela“, „Miris kiše na Balkanu“, „Aleksa Šantić“, „Povratak otpisanih“. Dobitnik je brojnih priznanja, poput nagrade grada Beograda (Oktobarska), Sterijine, ili Pečata Narodnog pozorišta.

1943 – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.

1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kablovski sistem, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 – Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.

1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.

1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom „Na zapadu ništa novo“, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnom komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao besmisao rata i totalitarizma spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države, čiji je državljanin postao 1947. Ostala dela: „Povratak“, „Tri ratna druga“, „Nebo ne zna za miljenike“, „Iskra života“, „Crni obelisk“, „Trijumfalna kapija“, „Ljubi bližnjeg svoga“, „Vreme života i vreme smrti“.

1972 – Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi šef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.

1973 – Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1978 – Američki putnički avion „Boing 727“ sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom, manjeg tipa, i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 lica na zemlji.

1991 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Brojne zemlje su ipak kršile embargo.

1992 – Moskva i Vašington odbacili su jedan od poslednjih ostataka takozvanog hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 – Švajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.

2000 – Savezna izborna komisija je objavljivanjem prvih privremenih rezultata izbora, održanih dan ranije 24. septembra, najavila mogućnost održavanja drugog kruga glasanja za predsednika SRJ, što su predstavnici DOS-a odbacili, naglašavajući da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu.

2001 – Haškom tribunalu predao se bivši komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr više od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.

2017 – U iračkom delu Kurdistana održan je referendum na kojem se 92,7 izašlih glasača opredelilo za suverenost Kurdistana, koji inace u Iraku ima status autonomne regije. Vlada u Bagdadu odbacila je referendum kao nelegalan. Sličan stav zauzele su i Turska i Iran a Savet bezbednosti UN naglasio je zabrinutost zbog moguće destabilizacije regije.

2019 – U Pekingu je otvoren novi međunarodni aerodrom nazvan Dasing, predstavljen kao najveći na svetu. Aerodrom Dasing lociran 46 kilometara južno od pekinškog trga Tjenanmen, osmišljen je tako da nijedan putnik ne mora da hoda više od osam minuta, a zahvaljujući vezi brzom železnicom putnici za svega 20 minuta stižu do centra grada. Nova vazdušna luka koju je dizajnirala Zaha Hadid, arhitekta iračkog porekla, ima četiri piste, 268 mesta za parkiranje aviona, terminal od 700.000 kvadratnih metara i kapacitet do 72 miliona putnika godišnje do 2025. godine, uz perspektivu rasta prometa putnika na 100 miliona.

2020 – Umro je Goran Paskaljević, srpski reditelj i scenarista. Filmsku režiju diplomirao je u Pragu. Autor je tridesetak dokumentarnih i 13 igranih filmova. Prvi dugometražni igrani film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ snimio je 1976. godine. Filmovi: „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Zemaljski dani teku“, „Varljivo leto 68.“, „Suton“, „Bure baruta“, „Tango Argentino“.

2020 – Prilikom pada aviona MiG-21 u Brasini kod Malog Zvornika, poginuli su piloti major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije. Prilikom pada letelice povređen je i jedan meštanin.

Izvor tanjug.rs.