Graničarsko naselje Stara Pazova nastalo je 1770. godine, dovođenjem Petrovaradinskog graničarskog puka u pustaru Pahsoe, tj. Pazovu. Pošto je ovo bila pogranična oblast sa Turskom, veliki značaj u njoj je imala zdravstvena zaštita, a posebno kontrola i prevencija. U 18. veku, tokom austro-turskih ratova, u Pazovi se nalazi provizorna poljska bolnica, a za vreme velike kuge, krajem 18. veka, po prvi put se spominju lekari koji su došli da spreče širenje kuge i iniciraju formiranje sanitarnog kordona, kao jednog od načina da se zaustavi prenošenje zaraznih bolesti.
Ipak, novi pronalasci u oblasti medicine sa početka 19. veka, kao što su npr. vakcinacije, bili su nemoćni da obustave epidemije boginja, skorbuta i drugih bolesti. Slovački sveštenik Samuel Jesenski, u svojoj rukopisnoj hronici Pazove, tim povodom beleži sledeće: „Teška je ova godina 1820, naročito za decu. Boginje su udarile na decu, na onu cepljenu i onu necepljenju, što je dokaz da protiv božje volje nikakvi novi izumi pomoći ne mogu.“ Blizina granice, a najviše nedostatak čiste i kvalitetne vode za piće, bili su uzroci velikih epidimija kolere, tifusa, dizenterije koje će desetkovati stanovništvo Pazove. Iz toga vremena, u pomenutoj hronici postoji zapis da u Pazovi žive školovana babica Alžbeta Kulik i berber Kristijan Konig, koji pušta krv i leči pijavicama. U to doba obilato su se koristili tradicionalna medicina, lečenje travama, ali i magija.
Posebno pogubne bile su epidemije kolera 1823, 1836, 1849, 1854, 1873. godine, kada je u svakom naletu umiralo u proseku 20% stanovništva Pazove.
Kao vid prevencije, kopani su novi bunari, ali ni novi izvori nisu pomagali u sprečavanju epidemija. Bez obzira na sve to, vlasti nisu imale sluha za stanovništvo Pazove, koje je bilo osuđeno da odlazi kod regimentinh lekara u Mitrovicu, Petrovaradin ili građanskih fizikusa u Zemun. U izuzetnim slučajevima, dolazio bi lekar iz Kontumaca – Karantina, koji se nalazio na adi u Banovcima.
Konačno, 4. decembra 1870. godine, Stara Pazova dobija svog prvog lekara. Bio je to dr Andrija Huber. Njega je čekao težak zadatak, jer je usledilo raspuštanje Vojne granice, a Stara Pazova je postala veliki kotar, koji je obuhvatao 17 naseljenih mesta.
Krajem 19. veka, dolazi do osnivanja ambulanata u naseljenim mestima, u kojima su lečenje vršile priučene medicinske sestre, bez prisustva lekara. Naređenjem, počev od 4. jula 1894. godine, vakcinacija protiv trahoma smatra se obaveznom. Zbog izuzetno visoke smrtnosti dece, pažnja se posebno posvećivala stručnosti babica ili primalja, kako su ih još nazivali.
Novine dolaze sa 20. vekom. U izveštaju kotarskog lekara u Staroj Pazovi dr Juliusa Samca, sačinjenom dana 10. 05. 1901. godine, a upućenom županijskoj upravi u Vukovar, potvrđuje se da je osposobljena prva ambulanta u naselju Stara Pazova.
Usled blizine Dunava i Save, niskog terena i podzemnih voda, dolazi do pojave tifusa, dizenterije, kolere i malarije. Zato se u avgustu 1902. godine u Staroj Pazovi otvara infektivna klinika, koja je, iako je bila kratkog veka, uspela da posluži svojoj svrsi. 1907. godine se pak osniva kožna bolnica u Staroj Pazovi, koja je postojala samo dok su trajale zaraze.
Pred Prvi svetski rat, u Pazovi besni ponovo zaraza kolere i stoga se otvara nova provizorna infektivna klinika. Početkom rata, u Pazovi se formira tzv. Poljska vojna bolnica. Kao kotarski lečnik tada se spominje dr Milorad Maksimović. Po završetku rata, u novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Stara Pazova spada u Sremsku oblast, a od 1929. godine u Dunavsku banovinu. Kao jedan od primarnih problema, koji je trebalo rešavati, postavio se iznova problem zdravstvene zaštite stanovništva.
Godine 1928/1929. počinje se sa izradnjom Sreske zdravstvene stanice u Staroj Pazovi. Zgrada je bila završena krajem oktobra 1930, a počela je sa radom 1931. godine. Prvi lekar u toj zdravstvenoj stanici bio je dr Vladimir Vereš. Godine 1933. formiran je Zdravstveni odbor staropazovačkog sreza, sa ciljem praćenja i unapređivanja zdravstvene službe na teritoriji istog.
Tokom Drugog svetskog rata, lekari su bili menjani zbog odlazaka na front i mobilizacija, a okupatorske vojske su imale svoje lekare. U toku završnih borbi za oslobođenje, u Staroj Pazovi je bila otvorena Vojna bolnica jedinica NOV-a i Crvene armije. 11. februara 1945, pri sreskom NOO (Narodnooslobodilačkom odboru), osnovan je Zdravstveni odsek. U to vreme Pazova još uvek nije imala svoje lekare. Kao sreski lekar, 1946. godine, spominje se dr Pejaković. Radi sprečavanja kožnih bolesti, zaraza i vašljivosti, u Staroj Pazovi je bilo otvoreno kupatilo i komora za parenje odela.
31. 05. 1946. godine, u Staroj Pazovi je postavljen prvi rendgen i osnovan Antituberkulozni dispanzer.
27. 03. 1947. godine okružni NO Sremska Mitrovica donosi naređenje da dr Vereš i dr Pejaković budu lekari u Staroj Pazovi. Iz ovoga vremena poznat je i stomatolog Josip Šimunović. Pedestih godina Stara Pazova ima tri stomatologa. To su Đurđija Šovljanski, dr Klašnja i Šimunović.
28. 02. 1958. godine formiran je Dom zdravlja Stara Pazova, koji je u svom sastavu imao: Odeljenje opšte prakse, Dečiji dispanzer, Ginekološku ambulantu, Zubnu ambulantu i Antituberkulozni dispanzer.
18. 02. 1969. godine odlučeno je da se gradi nova zgrada Doma zdravlja. Upravnik je bio dr Vranić.
Godine 1976. Dom zdravlja u Staroj Pazovi dobija svoj sadašnji naziv – „Dr Jovan Jovanović Zmaj“.
07. 07. 1982. godine osnovana je služba Hitne pomoći pri Domu zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“ u Staroj Pazovi.
